Druga strana trudnoće: Depresivnost, anksioznost i stres

By 03/02/2017 Blog No Comments

Da li Vam se dešava da ležite budni zamišljujći dug, bolan porođaj? Da li se plašite da se nešto loše može dogoditi Vašoj bebi ili Vama? Da li Vas sve to nagoni da insistirate na porođaju carskim rezom ili se baš njega plašite? Gotovo svaka trudnica oseti neku vrstu straha, pogotovo ukoliko se radi o prvoj trudnoći.

Iako se trudnoća najčešće predstavlja kao period najveće sreće i radosti u životu žene, to nažalost, u nekim situacijama može da bude i drugačije. Literatura, kao i iskustvo u psihoterapijskom radu, govore da mnoge žene tokom trudnoće iskuse neku od ometajućih emocija, kao što su anksioznost ili depresivnost.

Da li je normalno da se žena oseća uplašeno, zabrinuto, anksiozno tokom trudnoće?

Kod velikog broja žena, trudnoća je period u kojem većina strahova i briga ispliva na površinu. Za to postoji i dobar razlog, a to je novi život koji se u ženi razvija. Ovo je potpuno novo iskustvo koje sa sobom donosi odgovornost i pobuđuje mnoga pitanja.

Prirodno je da u takvoj situaciji žena više vodi računa o tome šta jede, pije, misli, oseća i radi jer sada sve to utiče ne samo na njen život, nego i na život bebe. Takođe je potpuno prirodno da je žena zabrinuta u vezi sa zdravljem bebe, sa tim kako će dolazak bebe promeniti njen dotadašnji život i odnose i da li je ona sama zaista spremna za roditeljstvo. Isto tako, prirodan je i strah od porođaja, naročito kada je to za ženu prvi put. Uzevši u obzir da je porođaj jedan od najvažnijih životnih događaja za ženu, još ako je i potpuno novo i nepoznato iskustvo za nju, neprirodno bi bilo da je prema njemu ravnodušna. Međutim, ukoliko je zabrinutost preplavljujuća i ženu ometa u svakodnevnom funkcionisanju, tada je potrebno nešto učiniti kako bi se ona prevazišla.

Za početak, od koristi može biti da svoje strahove podelite sa partnerom, čak i ako oni uključuju i njega. Velika je verovatnoća da i Vašeg partnera muče slične dileme i brige. Iz tog razloga, otvorena komunikacija o osećanjima koja vas muče, može pomoći oboma da se bolje osećate. Pored toga, može Vam pomoći i razgovor sa prijateljem ili članovima porodice, kao i drugim trudnicama koje se nalaze u sličnoj situaciji kao i Vi. Ono što je važno, birajte sagovornike koji će Vas razumeti i koji Vam mogu pomoći da sa svojim strahovima i brigama izađete na kraj na konstruktivan način.

Ukoliko Vam navedene situacije ne pomognu da manje brinete ili imate neki specifičan razlog vezan za bebu ili porođaj zbog koga ste zabrinuti, korisno je da porazgovarate i sa svojim ginekologom. Razmotrite mogućnosti koje su Vam dostupne vezano za pripremu i način porođaja, kao i terapiju bola tokom porođaja. Ako i nakon toga osećate da Vas anksioznost ometa, traženje stručne pomoći i razgovor sa profesionalnim psihoterapeutom mogao bi Vam biti od koristi i pomoći da prevaziđete emocije koje Vas opterećuju. Pored medicinskih, postoje i brojne psihološke tehnike koje Vam mogu pomoći da prevaziđete strah od bola, gubitka kontrole i neželjenih ishoda.

Da li stres tokom trudnoće utiče na bebu?

Iako je stres postao deo savremenog načina života velikog broja ljudi, visok nivo hroničnog stresa ima negativan uticaj na zdravlje svih nas, pa tako i na trudnoću, odnosno zdravlje bebe. Mnoga istraživanja hronični stres tokom trudnoće dovode u vezu sa rizicima za teži ili prevremeni porođaj, ako i većom verovatnoćom za rađanjem bebe manje telesne težine. Stres tokom trudnoće takođe može dovesti do nesanice, problema sa apetitom, glavobolja, visokog krvnog pritiska ili lošeg imuniteta. Sve ove teškoće dodatno Vam mogu otežati da vodite adekvatnu brigu o sebi i bebi i narušiti odnose sa partnerom, decom ili kolegama na poslu.

Ukoliko ste pre trudnoće navikli da drugima ili na poslu dajete svoj maksimum, postavljanje sebe kao prioriteta Vam se može činiti neprirodno ili čak sebično. Međutim, potrebno je da imate na umu da briga o sebi predstavlja osnovu adekvatne brige o bebi. Svesno izbegavanje stresnih situacija (onih koje je moguće izbeći), kao i  učenje strategija za prevazilaženje stresa svakako će doprinti zdravijoj i srećnijoj trudnoći.

Kako da pomognemo sebi?

Postoje stvari koje možete činiti kako biste posledice stresa i anksioznost sveli na najmanju moguću meru:

Vežbajte da kažete „ne”. Trudnoća je možda pravo vreme da uvidite da ne možete (i ne trebate) sve sami. Odustanite od svog ideala superžene, usporite i postavite prioritete. Ono što tokom trudnoće propustite da učinite za bebin razvoj i zdravlje, teško ćete moći kasnije nadoknaditi. Sve ostale stvari se mnogo lakše nadoknade. Nemojte se ustručavati da zatražite pomoć od Vaših bližnjih.

Smanjite svoje aktivnosti i iskoristite to vreme za odmor ili relaksaciju (odmorite noge, dremnite, pročitajte knjigu, prošetajte, slušajte muziku…).

Iskoristite mogućnosti za bolovanje i godišnji odmor kada god je to moguće. Dan odmora ili relaksacije Vam može pomoći da pregurate teške periode.

Praktikujte vežbe disanja, a ukoliko se Vaš lekar složi, vežbajte jogu ili upražnjavajte vežbe istezanja.

Redovno plivajte ili šetajte (takođe u saglasnosti sa lekarom).

Trudite se da se što kvalitetnije hranite kako biste sebi obezbedili potrebnu psihofizičku energiju.

Na spavanje odlazite na vreme. Vaše telo je sada na dodatnom zadatku – stvaranju novog života, i potrebno mu je više sna nego ranije.

Zaštitite se prevelike količine informacija. Informisanje o trudnoći i saveti drugih o trudnući su u redu, ali Vam neće biti od koristi ukoliko proživite strah i brigu vezano za sve probleme i komplikacije za koje postoji šansa da se dogode (iako se većina njih ipak neće dogoditi). Umesto toga, usredsredite se na ono što se Vama događa i kako se Vi osećate.

Povežite se sa drugim trudnicama. Razmena iskustva sa drugim ženama koje se nalaze u sličnoj situaciji može Vam biti od koristi.

Suočite se sa svojim strahovima i brigama. Prepoznajte svoja razmišljanja oko kojih ste uznemireni. Preispitajte koliko su realna, logična i da li su Vam korisna. Zatim pokušajte da razmišljate na način koji će Vam pomoći da se bolje osećate i usredsredite na praktične stvari koje možete učiniti da Vama i bebi bude bolje.

Ukoliko osećate da ste pod intenzivnim stresom, osećate se veoma zabrinuto i ništa Vam od prethodno navedenih aktivnosti ne pomaže da se opustite, konsultacija sa psihoterapeutom Vam može biti od koristi. Psihoterapeut Vam može pomoći tako što će stručno i objektivno proceniti intenzitet i uzroke Vašeg emocionalnog stanja i predočiti Vam šta treba da promenite kako biste se osećali bolje. Kroz psihoterapiju takođe možete naučiti tehnike kojima sami sebi možete pomoći kako biste svu svoju snagu usmerili na dobrobit Vas i bebe, umesto da sebe iscrpljujete brigom i strahovima. Obezbeđivanjem potrebne pomoći tokom trudnoće, zaštitićete sebe i bebu nepotrebnog rizika i smanjiti šansu od postpartalne depresije i anksioznosti i time omogućiti ida lakše usvojite svoju novu ulogu.

Ukoliko Vam je potrebna podrška u prevazilaženju emotivnih teškoća ili bi Vam koristile konsultacije i informisanje u vezi sa izazovima ličnog razvoja kroz novu ulogu majke, naše terapeutkinje Vam stoje na raspolaganju. Sa njima se takođe možete – na individualnim konsultacijama ili u okviru grupe podrške – posavetovati i na vreme informisati o važnim činiocima zdravog psihološkog razvoja beba i dece.

U okviru Maminog kutka (#maminkutak), bavićemo se temom psihološke pripreme za porođaj, tako da se možete pridružiti našoj grupi i učiniti  nešto dobro za sebe i svoju bebu.

Reference:

Cognitive Behavioral Therapy Reduces Anxiety During Pregnancy. (n.d.). Preuzeto 2. februara 2017. https://www.elementsbehavioralhealth.com/mental-health/cognitive-behavioral-therapy-reduces-anxiety-during-pregnancy/

Managing stress and anxiety during pregnancy. (n.d.). Preuzeto 2. februara 2017. sa https://www.babycenter.com/0_managing-stress-and-anxiety-during-pregnancy_1683.bc#articlesection2

Autori: Andrea Mezei Rokvić i Tijana Telečki Krnjetin