melanie-wasser-233297-unsplash

Pismo Sebi (Jedne žene u nasilnom odnosu)

By | Blog | No Comments

Pismo sebi.

Doći će vreme kada će opet biti nežan i dobar, ali i to će proći. Doći će vreme kada će pričati da je I njemu teško, da je povređen. I ti ćeš opet verovati da stvari dugoročno mogu biti drugačije. Ali ne mogu. Vaši načini su različiti. On je neko kome nikada nećeš moći verovati i biti mirna, jer je on takav i nosi sa sobom sve što nosi. On tebi nikada neće želeti da veruje, jer je on takav i nosi sve što nosi sa sobom! Kada dođe vreme da bude opet nežan i pažljiv, znaj da će ubrzo doći vreme kada ćeš opet biti usamljena, nevoljena, ostavljena, zanemarena, povređena. I imaćeš opet isti osećaj kao da si silovana i ostavljena naga u mračnoj ulici da iskrvariš. Jer je sa njim tako. Koliko god da veruješ u njega, u ljude. Koliko god da veruješ…sa njim bude tako. Jer je stvar je da on ne ume drugačije. Ovo je sada vreme kada ti nisi ti. Ovo je vreme kada nemaš dovoljno kapaciteta da sagledaš realnost i radiš dobro za sebe. Dugo si imala osećaj da treba da se spasiš. Budi svesna još katkad šta to znači. Spasiti se!

Povredio te je. Hiljadu puta. Ostavio samu. Kada je bilo nevažno i kada je bilo važno. Kome se lako veruje nakon toga? Otišao je hiljadu puta. Bio hladan i distanciran. Ono što ti je dao, bilo je malo. To koliko ti je dao, bilo je malo. Na kašičicu, sećaš li se? Usamljena si sa njim i kada je tu i kada nije tu. Legne pored tebe hladan kada je ljut, a ljut je često, jer se nisi dobro ponašala. Opet se nisi dobro ponašala. Zato je morao da te zatvara i kontroliše. Smeta mu tvoj način, a smeta mu i sve ono što je tebi važno. Tebi je važno da možeš da pričaš, pogotovo u teškim trenucima. Sa njim nema verbalne razmene, on ne komunicira teške stvari, sećaš li se? On je tu koliko i kada želi, na način koji njemu treba. Većinu vremena se ne osećaš dobro sa njim, gotovo većinu vremena nisi srećna. I retko kada si mirna. Razboleo te je. Rastužio. Učinio da se bojiš. Tukao. Počupao iznova da te boli vrat i udarao glavu o zid. Sećaš li se da je za trenutak sve bilo crno? Opet mrak. Zastrašio te je. Osudio, ne voleo, ne verovao. Tvoj pas ga se boji. A njemu nikada neće biti dovoljno, nikada neće biti zadovoljan jer tvoje ponašanje opet neće biti adekvatno. Opet ćeš se iznova pitati šta je to što si ti mogla drugačije, bolje, mekše, toplije..Opet ćeš preuzeti odgovornost na sebe, jer ti uvek nađeš način. I kada bi se odrekla sebe, to ne bi bilo dovoljno. Njemu treba drugačija žena od tebe. Niko ne zna da li takva uopšte postoji. Ili bi svaka živela mrak. Pusti ga da ide. Svaki put kada je teško, u odnosu je isto bilo teško. Ali si se nekako uvek grčevito držala za iluziju da će se promeniti. Da će ljubav i tvoje neosuđivanje i prihvatanje baš takvim kakav jeste, promeniti i pokrenuti ono negde tamo gde je duboko divan. Toliko veruješ u ljude. Ali ima ta jedna stvar još. On ne čuje. Kada si najtoplija, najnežnija, najranjivija, on ne čuje, jer je ljut. Ima li išta iza toga? Realnost i iskustvo govore da ako biraš njega, biraš da ne voliš i ne biraš sebe.

Zar sve što je dosada uradio nije dovoljno da te otera? Šta je to što bi još trebao da uradi da bi te oterao, na šta još pristaješ? Zna da ti je stalo, zna da ti je važan. I onda je on taj koji se pita za sve, jer kod tebe uvek pokreće lavinu emocija. Nestabilna si u međuvremenu. Ne sećam se da si bila takva, kako se ovo desilo? Kako smo stigli dovde, kada se to tebi nije moglo desiti? To što je do sada radio, drugima bi rekla da je to nasilje. To jeste nasilje, zašto odbijaš da vidiš? Toliko veruješ u ljude i njihove zdrave kapacitete? Da bismo menjali nešto, moramo prvo biti zapitani, onda biti spremni da menjamo nešto. Spremni da osvestimo i vidimo. Da ne volimo i ne prihvatamo sebe. Voleći njega, plaćaš cenu da izgubiš sebe. Ne možeš platiti takvu cenu. Ti, koja si stigla dovde, posle svega u životu, nemaš prava da ne biraš sebe! Nemaš prava da ne voliš sebe. Nakon toliko mraka, ožiljaka, otvorenih rana, gubitaka, umiranja i patnje…nemaš pravo! Da bi imala šta da daš drugima, prvo moraš sačuvati sebe. A ovaj mrak, ovo bezdno, jednom mora proći.

I potom, doći će dan kada će te neko zagrliti toliko jako, da će se svi parčići unutar tebe ponovo sastaviti. Do tada, kao i do sada, prigrli sav taj mrak, udahni duboko i podigni glavu, onako kako si naučila još dok si bila savim mala. Vreme je.

20181124_174338

Emocije su jezik duše

By | Blog | No Comments

Emocije nisu ni dobre ni loše, te ideja da neke od njih nužno moramo izbeći ili eliminisati nam često nanosi veću štetu, nego da ih kao takve kakve su prihvatimo i proživimo. Najčešće, pošto osetimo neprijatne emocije, odmah se javlja poriv da ih nekako iskontrolišemo, eliminišemo. Razvijamo razne strategije kako bismo ih se oslobodili, verujući da su za nas ugrožavajuće i da sa njima nikako ne možemo da funkcionišemo. Dakle, uobičajeno uverenje je da ih se prvo moramo osloboditi, kako bismo mogli raditi ono što nam je važno.

Međutim, one su uvek signali, dragocene informacije za nas – šta je u našem sistemu vrednosti ugroženo, šta je to što nam je ustvari potrebno u ovom momentu. Možda je nečega viška ili naprotiv manjka. Upitajte se: ,,Šta ova osećanja pokušavaju da mi kažu i zašto su tu?”

Kada primetite da vas neka emocija preplavljuje:
 Zastanite na trenutak i dišite
 Identifikujte je i imenujte (bes, tuga, povređenost, sramota, anksioznost, razočaranje….)
 Primetite šta se pojavljuje u vašem telu, kakve telesne senzacije prepoznajete i kako reagujete.
 Nemojte ih se bojati, čak i ako su neprijatne, potpuno ste bezbedni. Svaka emocija ima svoju funkciju. Svaka emocija ima svoj početak, tok i kraj.
 Istražite šta vam to osećanje poručuje, iz nekog razloga je tu.
 Identifikujte kakvu akciju je potrebno da sprovedete bilo da uključuje ponašanja brige o sebi ili ponašanje koje je možda u sasvim drugačijem pravcu od dosadašnjeg, imajući u vidu šta je to što dugoročno donosi dobrobit za vas.

46334831_1879394038822446_452282871135076352_o (1)

O samoubistvu

By | Blog | No Comments

Kada neko donese odluku da oduzme sebi život, uobičajeno pitanje koje postavljamo jeste ,,Zašto”!? Pokušavamo očajnički naći neko racionalno objašnjenje.

Nemoguće je znati zašto je neko napravio takav izbor i oni koji ostaju će se zaglaviti u pretpostavkama. Pitaćemo se u kakvom je psihičkom stanju bila osoba u momentu samoubistva i da li smo išta mogli uraditi da preveniramo ovakav čin.

Postoji mnogo razloga koji bi mogli motivisati nekoga na samoubistvo. Nasledni faktor, psihološki problemi, impulsivnost. U većini izvora može se naći da je osoba u nekim momentima svog života imala iskustvo sa depresijom. Ovi faktori udruženi sa teškim životnim iskustvima (poput finansijskih problema, romantičnih i partnerskih neuspeha, gubitaka, terminalnih bolesti, zloupotrebe supstanci…) kreiraju odgovarajući kontekst za nekog da donese takvu odluku.

Nikada nećemo u potpunosti znati i razumeti količinu nečije psihičke patnje.
Važno je da ukoliko prepoznamo da je ima, pokušamo da reagujemo.

Ako ste vi ili neko vaš u patnji, molimo vas da odmah potražite pomoć i podršku.

U većini slučajeva, samoubistvo je trajna opcija za probleme koji su mogli biti privremeni.

Iako ne možemo pomoći drugima kada su već doneli odluku da sebi oduzmu život, možemo pomoći onima koji su ostali iza njih i koji će sigurno patiti do kraja života pitajući se da li su nešto mogli uraditi i da li su prevideli neki od znakova koji su mogli ukazati na to da će se takva tragedija desiti.

Ako se suočavate sa gubitkom nekoga bliskog ili znate nekoga da prolazi kroz takvo iskustvo, imajte na umu ove stvari:

– Smrt bliskih ljudi je jedan od najvećih stresora u životu
– Gubitak nekoga na ovaj način može okinuti intenzivna osećanja ili stanja
– Nužno uključuje stanje šoka i neverice
– Osećanje krivice je pripadajuće kao i pitanja ,,Šta ako..” – ali zapamtite da odluka o samoubistvu osobe nije vaša krivica
– Ređaće se neodgovorena pitanja i osećanje konfuzije su pripadajući i prirodni
– Doživljaj nepoverenja prema drugima i želja da se sklonimo od svakodnevice je pripadajuća
– Ljudi žale i tuguju na različite načine

Očekujte prepreke i teškoće. Pokušajte naći podršku među porodicom i prijateljima. Odložite porodična okupljanja koja su u tom trenutku previše bolna. Dajte sebi vreme da zacelite. Potražite podršku ili profesionalnu pomoć.

photo-1434296356255-2e4fbb81e1f1

Kada moj OKP uzme 90% dana

By | Blog | No Comments

Šta ako, šta ako, šta ako?! Pitanje koje sam postavila hiljadu puta, a da nisam ni registrovala. Čak i kada sam bila manja, u stresnim situacijama bih se uznemirila i neke stvari ponavljala više puta po nekom šablonu dok ih ne odradim na „ispravan“ način. To pitanje koje se palilo kao šibica i nakon svog dogorjevanja ugasilo, javljalo se povremeno.

Read More

diego-ph-209301-unsplash

Biti voljen i prihvaćen od strane terapeuta

By | Blog | No Comments

Ljudi dolaze na psihoterapiju zato što žele da se osećaju bolje. Značajan deo terapeutovih veština da pomogne klijentu da se oseća bolje, leži u tome da zauzme saosećajni stav, pun ljubavi. Ovakva postavka stvari kreće od toga da terapeut razume da je potrebno mnogo hrabrosti za osobu da dođe kod njega, kao i da se oseća privilegovanim zbog velikog poverenja koje mu klijent ukazuje. U ovom tesktu će biti reči o tome kako je od najvećeg značaja ljubav koju imamo za klijente i zbog čega je to važno.

Read More

nathan-dumlao-450012

Otvoreni razgovori sa psihoterapeutima

By | Događaji | No Comments

Drage kolege i koleginice,

Ovom prilikom vas pozivamo na otvorene razgovore o psihoterapiji, koji će se održati u subotu, 3. marta 2018. godine u Temenos centru (Novi Sad, Radnička 10, I sprat) od 11 do 13 časova.

Ovaj susret osmišljen je tako što će nekoliko iskusnih psihoterapeuta iz Temenos centra sa višegodišnjim iskustvom u radu sa različitim klijentima učestvovati u razgovoru na određene teme, a svako ko je prisutan moći će da postavlja najrazličitija pitanja i da učestvuje u diskusiji.

Dobrodošli su svi oni koji su zainteresovani za profesionalno bavljenje psihoterapijom: studenti humanističkih nauka na završnim godinama studija i/ili edukanti u psihoterapiji.

Teme koje će biti u fokusu su:

– Kako izgleda i od čega se sastoji jedan prosečan radni dan psihoterapeuta,

– Koji su najčešći izazovi i prepreke na koje psihoterapeuti u svom radu nailaze,

– Rad sa specifičnim problemima i teškoćama,

– Pristup i principi rada sa klijentima,

– Smernice, saveti i preporuke u savetodavnom terapijskom radu.

Učešće je besplatno, ali je neophodno da se prijavite kako biste osigurali svoje mesto.

Za sva pitanja u vezi susreta, kao i za prijave, možete pozvati na 061 651 1 851 ili pisati na office@temenos.rs.

Ovde možete preuzeti poster.

Dobrodošli!

StockSnap_E7124CEEFE

Kada depresivnost možda uopšte nije depresivnost

By | Blog | No Comments

Kada u životu izgubimo nešto za nas jako važno, sasvim je prirodno da osetimo nešto slično depresivnosti, odnosno sasvim pripadajuću tugu. To osećanje može uključivati intezivno žaljenje, ali i niz drugih stvari – smanjen nivo životne energije, strahovito nedostajanje onoga što je izgubljeno, nemogućnost da zamislimo da se ikada više možemo osećati dobro, smanjenu sposobnost da mislimo, spavamo, jedemo, radimo. Može uključivati sveukupnu smanjenu funkcionalnost. Značajna razlika između depresivnosti i prirodne, pripadajuće tuge kao odgovor na gubitak, jeste sposobnost čoveka da prevaziđe bol i patnju i da se oporavi tokom vremena.

Read More