Pismo Sebi (Jedne žene u nasilnom odnosu)

By 23/02/2019 Blog No Comments
melanie-wasser-233297-unsplash

Pismo sebi.

Doći će vreme kada će opet biti nežan i dobar, ali i to će proći. Doći će vreme kada će pričati da je I njemu teško, da je povređen. I ti ćeš opet verovati da stvari dugoročno mogu biti drugačije. Ali ne mogu. Vaši načini su različiti. On je neko kome nikada nećeš moći verovati i biti mirna, jer je on takav i nosi sa sobom sve što nosi. On tebi nikada neće želeti da veruje, jer je on takav i nosi sve što nosi sa sobom! Kada dođe vreme da bude opet nežan i pažljiv, znaj da će ubrzo doći vreme kada ćeš opet biti usamljena, nevoljena, ostavljena, zanemarena, povređena. I imaćeš opet isti osećaj kao da si silovana i ostavljena naga u mračnoj ulici da iskrvariš. Jer je sa njim tako. Koliko god da veruješ u njega, u ljude. Koliko god da veruješ…sa njim bude tako. Jer je stvar je da on ne ume drugačije. Ovo je sada vreme kada ti nisi ti. Ovo je vreme kada nemaš dovoljno kapaciteta da sagledaš realnost i radiš dobro za sebe. Dugo si imala osećaj da treba da se spasiš. Budi svesna još katkad šta to znači. Spasiti se!

Povredio te je. Hiljadu puta. Ostavio samu. Kada je bilo nevažno i kada je bilo važno. Kome se lako veruje nakon toga? Otišao je hiljadu puta. Bio hladan i distanciran. Ono što ti je dao, bilo je malo. To koliko ti je dao, bilo je malo. Na kašičicu, sećaš li se? Usamljena si sa njim i kada je tu i kada nije tu. Legne pored tebe hladan kada je ljut, a ljut je često, jer se nisi dobro ponašala. Opet se nisi dobro ponašala. Zato je morao da te zatvara i kontroliše. Smeta mu tvoj način, a smeta mu i sve ono što je tebi važno. Tebi je važno da možeš da pričaš, pogotovo u teškim trenucima. Sa njim nema verbalne razmene, on ne komunicira teške stvari, sećaš li se? On je tu koliko i kada želi, na način koji njemu treba. Većinu vremena se ne osećaš dobro sa njim, gotovo većinu vremena nisi srećna. I retko kada si mirna. Razboleo te je. Rastužio. Učinio da se bojiš. Tukao. Počupao iznova da te boli vrat i udarao glavu o zid. Sećaš li se da je za trenutak sve bilo crno? Opet mrak. Zastrašio te je. Osudio, ne voleo, ne verovao. Tvoj pas ga se boji. A njemu nikada neće biti dovoljno, nikada neće biti zadovoljan jer tvoje ponašanje opet neće biti adekvatno. Opet ćeš se iznova pitati šta je to što si ti mogla drugačije, bolje, mekše, toplije..Opet ćeš preuzeti odgovornost na sebe, jer ti uvek nađeš način. I kada bi se odrekla sebe, to ne bi bilo dovoljno. Njemu treba drugačija žena od tebe. Niko ne zna da li takva uopšte postoji. Ili bi svaka živela mrak. Pusti ga da ide. Svaki put kada je teško, u odnosu je isto bilo teško. Ali si se nekako uvek grčevito držala za iluziju da će se promeniti. Da će ljubav i tvoje neosuđivanje i prihvatanje baš takvim kakav jeste, promeniti i pokrenuti ono negde tamo gde je duboko divan. Toliko veruješ u ljude. Ali ima ta jedna stvar još. On ne čuje. Kada si najtoplija, najnežnija, najranjivija, on ne čuje, jer je ljut. Ima li išta iza toga? Realnost i iskustvo govore da ako biraš njega, biraš da ne voliš i ne biraš sebe.

Zar sve što je dosada uradio nije dovoljno da te otera? Šta je to što bi još trebao da uradi da bi te oterao, na šta još pristaješ? Zna da ti je stalo, zna da ti je važan. I onda je on taj koji se pita za sve, jer kod tebe uvek pokreće lavinu emocija. Nestabilna si u međuvremenu. Ne sećam se da si bila takva, kako se ovo desilo? Kako smo stigli dovde, kada se to tebi nije moglo desiti? To što je do sada radio, drugima bi rekla da je to nasilje. To jeste nasilje, zašto odbijaš da vidiš? Toliko veruješ u ljude i njihove zdrave kapacitete? Da bismo menjali nešto, moramo prvo biti zapitani, onda biti spremni da menjamo nešto. Spremni da osvestimo i vidimo. Da ne volimo i ne prihvatamo sebe. Voleći njega, plaćaš cenu da izgubiš sebe. Ne možeš platiti takvu cenu. Ti, koja si stigla dovde, posle svega u životu, nemaš prava da ne biraš sebe! Nemaš prava da ne voliš sebe. Nakon toliko mraka, ožiljaka, otvorenih rana, gubitaka, umiranja i patnje…nemaš pravo! Da bi imala šta da daš drugima, prvo moraš sačuvati sebe. A ovaj mrak, ovo bezdno, jednom mora proći.

I potom, doći će dan kada će te neko zagrliti toliko jako, da će se svi parčići unutar tebe ponovo sastaviti. Do tada, kao i do sada, prigrli sav taj mrak, udahni duboko i podigni glavu, onako kako si naučila još dok si bila savim mala. Vreme je.