Razvod braka je jedan od stresnijih životnih događaja. Kod svih članova porodice u kojoj su supružnici u procesu razvoda prisutna je najpre neizvesnost zbog promene, a uz to gotovo uvek i doživljaj gubitka, osećanja razočaranosti, povređenosti i vlastitog neuspeha. Pored ovih emotivnih teškoća, po pravilu ne izostaju ni problemi praktične i finansijske prirode.
Iako je razvod uvek stresan za supružnike, on predstavlja još veći teret za decu. To se dešava zbog toga što su deca emocionalno ranjivija, osetljivija na nedostatak brige, sigurnosti i stabilnosti od odraslih. Sa druge strane, teže im je da razumeju dešavanja i promene u međuljudskim odnosima koja su vezana za razvod, što dovodi do još izraženijeg straha usled neizvesnosti kojim tokom će njihov dalji život krenuti. Na sve to, ona nemaju direktan uticaj na ono što se tokom razvoda roditelja dešava, što dodatno doprinosi osećanju bespomoćnosti. Celu situaciju dodatno otežava to što su roditelji, obuzeti svojom patnjom, često nedovoljno u mogućnosti da se posvete i budu adekvatna podrška deci. Zbog ovih činjenica, događaji vezani za razvod imaju značajan potencijal da ostave trenutne ili dugoročne negativne posledice po decu.
Ipak, pored svih pomenutih otežavajućih okolnosti, postoje načini koji mogu ublažiti ili prevenirati negativne posledice, to jest pomoći i roditeljima i deci da na što bezbolniji način razreše probleme koje razvod sa sobom nosi. Kada je razvod neizbežan, potrebno je da roditelji vode računa o sledećim stvarima, kako bi deci pomogli i time izbegli mnoge probleme u njihovom daljem razvoju.
Roditeljski primer i odnos roditelja nakon razvoda
Važno je da roditelji budu svesni da tokom procesa razvoda, svojim primerom deci nude modele međuljudskih odnosa i odnosa prema životnim problemima, koja deca trajno usvajaju i koji će im kasnije u životu biti okvir za kreiranje sopstvenog odnosa sa ljudima i prema problemima. Koliko god je ponekad teško, u ovom slučaju je od pomoći fokusirati se na korisne stvari koje se iz datih životnih okolnosti mogu naučiti. Neke od tih bi se mogle ticati usmeravanja na rešavanje problema umesto međusobnog okrivljavanja i uspostavljanja dostojanstvenih odnosa uz uzajamno poštovanje među roditeljima. Nije sam razvod ono što će ostaviti loše posledice po decu, nego narušeni odnosi među roditeljima. Roditelji treba da budu svesni da razvodom oni prestaju da budu partneri jedno drugome, ali ne i roditelji svojoj deci. Stoga je neophodno da i nakon partnerskog razilaženja nastave da obavljaju zadatke u okviru svoje roditeljske uloge i uljudno sarađuju oko oblasti koje se tiču dalje brige o deci. Deci su potrebna oba roditelja da ih vole i da se brinu o njima.
Potrebno je da roditelji budu svesni da je neophodno da se pobrinu i za svoje emocionalno stanje, kako bi imali više kapaciteta da se posvete deci. Osećanja poput straha, usamljenosti, izneverenosti, krivice, besa ili ogorčenosti, mogu nas ometati ne samo u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, nego i u nameri da budemo podrška deci. Ukoliko su intenzivna i duže vremena prisutna, prioritet svakako treba da bude njihovo rešavanje. Ponekada to podrazumeva i traženje stručne podrške u prevazilaženju sopstvene patnje i rešavanju problema.
Dečije potrebe
Kada se roditelji razvode, neophodno je da vode računa o prirodnim i autentičnim potrebama dece kako bi se smanjila patnja i izbegli problemi u emocionalnom razvoju i ponašanju deteta. Važno je da roditelji vode računa o prirodnoj potrebi dece da imaju pozitivnu sliku i da mogu da vole oba roditelja. U vezi sa time je jako važno da se roditelji suzdržavaju negativnih komentara vezanih za drugog roditelja, čak i kada o njemu imaju loše mišljenje. Nije primereno da roditelji od deteta traže da zauzme stranu čak i kada se jedan od roditelja očigledno ponaša nekorektno. Treba dozvoliti detetu da kroz odrastanje samo formira svoje mišljenje i izgradi odnos sa oba roditelja.
Pored ovoga, deca imaju potrebu i da znaju da ona nisu kriva za razvod. Iako na prvi pogled može delovati besmisleno, zbog karakteristika mišljenja koje razvojno odlikuju dečiji uzrast, deca su veoma sklona da događaje u svom okruženju povezuju sa sobom i smatraju da su ona nekako doprinela njihovom dešavanju. Zbog toga je veoma bitno detetu razjasniti da NIJE KRIVO za razvod, čak i kada to ne izgovara na glas ili ne pita. I ne samo da je važno detetu razjasniti da nije krivo, nego je neophodno da roditelji ovu činjenicu potvrde i svojim ponašanjem. Zato je veoma značajno da se roditelji ne prepiru i ne svađaju pred decom, čak i kada tema svađe nema veze sa decom, kao i da na sve načine zaštite dete od uplitanja u bilo kakve rasprave i okrivljavanja među supružnicima.
Sve dok deca ne postignu potpunu psihološku zrelost, neće moći u potpunosti da razumeju razloge zbog kojih su se njihovi roditelji razveli. Međutim, bez obzira na uzrast, deca imaju potrebu da na svoj način razumeju ono što se sa njihovom porodicom događa. Zbog toga je potrebno da im roditelji to objasne iskreno, strpljivo i prilagođeno njihovom uzrastu i psihološkoj zrelosti, ali ne opterećujući ih informacijama vezanim za ono što je odgovornost odraslih. Veoma je važno ne davati deci neistinite informacije i lažnu nadu da će se roditelji pomiriti (iako je prirodno da ona to žele). Potrebno im je dozvoliti da postavljaju pitanja i traže objašnjenje za sve što ih interesuje bez griže savesti. Od velike koristi za decu mogu biti konkretne i praktične informacije vezane za njihov budući život (gde će ići u školu, gde će spavati, kada će provoditi vreme sa kojim roditeljem, kako će im izgledati nova soba, gde će im živeti kućni ljubimac i tome slično).
Od velikog značaja je i reakcija roditelja na potrebu deteta da doživi i ispolji svoja osećanja. S obzirom na to da je razvod nepovoljan događaj, dete će neprijatne emocije poput tuge, besa i straha po pravilu doživljavati češće nego inače. Potrebno je da roditelj da dozvolu detetu da sva svoja osećanja doživi i ispolji, da bude saslušano i da ima priliku da razgovara o njima. Sva osećanja koja se kod deteta jave su u redu i treba ih prihvatiti. Ukoliko dete iskaže želju ili se roditelj ne snalazi u ovoj situaciji, detetu je potrebno omogućiti da o svojim osećanjima porazgovara sa stručnim licem.
Ne treba zaboraviti da su deci tokom razvoda roditeljska podrška, ljubav, pažnja i osećaj sigurnosti naročito potrebni. Doživljaj deteta da ima podršku roditelja i da je voljeno pomoći će mu da se lakše nosi sa zabrinutošću i strahom i doprineće tome da se oseća sigurno, izgradi poverenja u druge ljude i razvije životni optimizam. Dobro je da roditelji nađu vremena da se posvete deci kroz zajedničke aktivnosti čak i češće nego što su to činili ranije, kako se dete ne bi osećalo usamljeno i zapostavljeno usled promena koje su nastale u porodici. Važno je nastaviti i sa održavanjem kontakta sa svim članovima šire porodice sa kojima je dete i do tada održavalo odnose (dedama, bakama, tetkama i tako dalje) i time obezbediti detetu dodatnu podršku i ljubav.
Na kraju, iako je razvod neminovno neprijatan i stresan za sve članove porodice, važno je imati na umu da on može doneti i neke koristi i podsticaje za razvoj svih članova. Roditelji treba da budu svesni svoje odgovornosti da će iz njihovih stavova i postupaka tokom razvoda deca mnogo toga naučiti o životu. Oni zato imaju mogućnost da svoju decu nauče značajnim načinima za snalaženje u stresnim okolnostima. Postavljajući se saradnički i sa poštovanjem prema bivšem supružniku, usmeravajući se na rešavanje problema a ne na traženje krivca, posmatrajući razvod kao prolazni izazov a ne kao životnu katastrofu i stavljajući dobrobit dece uvek u prvi plan, roditelji imaju šansu, ali i odgovornost da svojoj deci daju primer korisnih životnih obrazaca, čak i u teškim okolnostima.
Autor: Tijana Telečki Krnjetin