Svi donekle volimo da se drugim ljudima dopada ono što govorimo i radimo, da nas hvale, citiraju, potvrđuju, ali kada to postane najvažniji kriterijum za uspeh ili se plašimo da iskažemo svoje mišljenje ako postoji mogućnost da odobravanje izostane, nema sumnje da smo u problemu.
Zašto u problemu? Pa zbog toga što smo sami sebi uskratili slobodu govora, kretanja, postupanja, zbog toga što smo sami sebe stavili u zatvor koji čuvaju stražari tuđeg mišljenja. Šta će drugi misliti ili „šta će misliti svet” može sa jedne strane biti koristan orijentir koji nam pomaže da živimo društveno prihvatljiv život u skladu sa važećim zakonima i normama, ali kada nepisani zakoni javnog mnjenja postanu najvažniji arbitar naših reči i dela, onda to svakako više nije korisno.
Psihologija i psihijatrija prepoznaju nekoliko psihičkih poremećaja čije je osnovno obeležje preterani strah od tuđeg negativnog vrednovanja poznatih pod imenom socijalna anksioznost i socijalna fobija; kada postoji patološki strah od napuštanja i težnja za potčivanjavem drugoj, značajnoj osobi govorimo o zavisnom poremećaju ličnosti; kada mislimo da smo privilegovani i zaslužujemo samo divljenje, te smo besni kada ono izostane, govorimo o narcizmu. Naravno, nije svaka potreba za odobravanjem nužno patološka, niti je ovo uvek klinički problem. O izraženoj potrebi za odobravanjem od drugih ljudi možemo govoriti i kao o nečijoj stečenoj osobini.
Važno je napomenuti da se u svim ovim slučajevima, iza čitave priče, krije veoma osetljivo samopoštovanje i uslovno prihvatanje svoje ljudske vrednosti koje bi trebalo da budu meta terapijske promene ako osoba želi da prevaziđe preteranu želju za odobravanjem od strane drugih ljudi.
Za početak vam nudimo nekoliko kratkih saveta i efikasnih strategija koje mogu biti od koristi u prevazilaženju potrebe za odobravanjem od strane drugih:
● Identifikujte situacije u kojima se najčešće događa da se plašite da otvoreno kažete svoje mišljenje, kada suviše prilagođavate svoje ponašanje drugim ljudima, kada se plašite da kažete NE, kada doživljavate veliku tremu u prisustvu drugih.
● Pokušajte da „uhvatite” misli koje vam prolaze kroz glavu u tim situacijama i procenite koliko su one istinite, imaju li logike i koliko vam pomažu u životu: da li vas opuštaju ili vas čine još nervoznijim? Obično su to misli poput „Ne mogu da podnesem neprijatost”, „Svi će misliti da sam idiot, ne mogu to podneti”. „Ne smem ostaviti pogrešan utisak”, „Svi me procenjuju, to je strašno”, „Ogovaraće me posle ovoga“ i slično.
● Šta za vas ove misli znače? Razmislite da li je zaista pitanje života i smrti ako u toj situaciji ostavite neželjeni utisak? Koliko je to realno važno u vašem životu i da li vam se isplati energija koju ulažete u samoprezentaciju u tim situacijama? Kolika je zaista šteta od tuđe loše procene? Da li to obezvređuje vas kao celokupnu osobu? Zaista? Kako to? Ako procenite da plaćate skuplju cenu nego što ta situacija zaista zahteva, onda je to znak da bi valjalo da poradite na sebi.
● Opet, procenite dokaze za vaša uverenja i logiku vaših misli. Na primer, da li ste zaista loša, glupa, manje vredna osoba ako se drugi ne slažu sa vama? Da li se radi o tome da vi manje vredite od drugih ili da samo drugačije mislite? Da li je zločin misliti drugačije? Da li možda samo drugačije interpretirate stvarnost? Da li je to nedopustivo? Na kraju, možda ste baš vi u pravu… Ako strepite od toga da će se drugi uznemiriti zbog vaše iskrenosti, setite se da li ste ikad protivurečili nekome ko vam je i dalje prijatelj, uprkos sukobljavanju mišljenja?
● Prepoznajte duple standarde kojih se pridržavate. Da li se vi uvek previše uznemirite ako se neko ne slaže sa vama? Da li je drugim ljudima dozvoljeno da imaju drugačije misli i dela od vas? Da li vi tolerišete različitost mišljenja? Ako je drugim ljudima dozvoljeno, zašto vama nije? Koga više cenite, one koji imaju svoj jasan stav, ili one koji menjaju stavove u odnosu na publiku? Ponašajte se prema sebi onako kako biste posavetovali najboljeg prijatelja da se ponaša.
● Razmislite o tome koje su prednosti i nedostaci stalne želje za odobravanjem. Stavite ih na papir, biće vam lakše da se suočite sa njima.
● Šta možete činiti ako vas drugi ne prihvataju? Razmislite o tome da li se život nastavlja i dalje, da li i dalje možete da radite svoj posao, družite se sa nekim ljudima, budete bliski sa nekim članovima porodice, možete li da se bavite svojim hobijem i slično? U stvarnosti su najčešće ove stvari sasvim moguće, čak i kada vas neki ljudi ne odobravaju i ne vole vas.
● Kako ćete se osećati u vezi sa „ovim” u budućnosti? Obično smo suviše uznemireni zbog onoga što nam se trenutno događa, a kada tu istu stvar stavimo u perspektivu budućnosti vidimo da će ona najverovatnije izgubiti značaj, baš kao i mnoge druge stvari oko kojih smo bili uznemireni u jednom trenutku u prošlosti. Setite se nekih konkretnih primera iz svog ranijeg života.
● Normalizujte neodobravanje. Zašto bi se uznemiravali oko nečega što se s vremena na vreme dešava svim, ali zaista svim ljudima? Zar onda to nije nešto što je uobičajeno? Zar neodobravanje ne iskusi svako od nas ponekad, ma koliko se trudili da to izbegnemo? Ne možemo se svideti svima, niti nas svi mogu voleti…
● Najbolji način da prevaziđete svoju anksioznost jeste da se izlažete situacijama koje opažate kao opasne. Na primer, ako imate problem da odbijete ono što vam drugi preljubazno nude, idite u prodavnicu i tražite 50% popusta na proizvod koji apsolutno nemate nameru da kupite (i ne kupite ga!). Sama činjenica da tražite popust kod prodavca će izazvati čuđenje, ali fora i jeste da izdržite tu neprijatnost i terate dalje. Šta je najgore što može da se desi? Ništa što bi poremetilo vaš život, zaista.
Neodobravanje od strane drugih ljudi je nešto sa čim se svi moramo suočiti nekada tokom svog života. To nije prijatno iskustvo, kao ni inekcija, bolest, nezgoda, ali je nužno za zdrav razvoj ličnosti. Dakle, ako želimo da živimo zdravo i normalno, onda moramo tolerisati izvesni nivo neodobravanja od strane drugih ljudi. Kako god da se ponašamo, nekome se nikad nećemo dopasti.
Izvor: Psychology Today
Adaptacija: Dr Stanislava Popov