Terapija prihvatanjem i posvećenošću već u svom nazivu sadrži suštinsku poruku: prihvati ono što je izvan tvoje lične kontrole i posveti se onim akcijama koje unapređuju i obogaćuju tvoj život.
Cilj ACT-a je živeti onakav život koji je bogat, ispunjen, smislen, dok smo u mogućnosti da prihvatimo bol koji će nužno nekada ići uz to.
Nije retkost da mi klijent, na prvom susretu, kaže da je njegov problem taj što se oseća anksiozno ili depresivno. Ovako izgleda naša uobičajena razmena:
Ja: Šta je ono što te dovodi ovde?
Razvod braka je jedan od stresnijih životnih događaja. Kod svih članova porodice u kojoj su supružnici u procesu razvoda prisutna je najpre neizvesnost zbog promene, a uz to gotovo uvek i doživljaj gubitka, osećanja razočaranosti, povređenosti i vlastitog neuspeha. Pored ovih emotivnih teškoća, po pravilu ne izostaju ni problemi praktične i finansijske prirode.
„Svi smo pomalo čudni i život je pomalo čudan, pa kada pronađemo nekoga čija je čudnost kompatibilna s našom, udružimo se i padnemo u uzajamnu čudnost i nazovemo je ljubavlju.“
(Dr. Seuss)
Potreba za odlaskom deteta u bolnicu uvek predstavlja stres kako za dete, tako i za roditelja. Stres je naročito prisutan kada je reč o predstojećoj hirurškoj intervenciji. Nedostatak informacija o samim postupcima koji će se sprovoditi i shodno tome, nemogućnost postavljanja adekvatnih očekivanja, dovode do doživljaja neizvesnosti i osećanja strepnje i straha. Zbog ovakvih teškoća, u savremenoj medicini se pripremi dece pristupa timski, uz saradnju hirurga, anesteziologa, psihologa, roditelja i deteta.
Racionalno-emotivna i kognitivno-bihejvioralna terapija (RE&CBT) je jedan od najzastupljenijih psihoterapijskih pravaca današnjice. Poštovanje među stručnjacima duguje svojoj naučnoj zasnovanosti, odnosno empirijski dokazanim efektima za psihološku dobrobit. Popularnost među klijentima stekla je činjenicom da za kratak vremenski period može dati dugoročne rezultate.
U poslednjih nekoliko godina, jedna od stvari od kojih sam najviše strepeo je upravo ova: da stanem pred hiljadu ljudi i održim govor o mom iskustvu sa paničnim poremećajem i njegovom povezanošću sa nasiljem koje sam video u svom domu kada sam bio mali.
U svakodnevnom govoru često možemo primetiti naizmeničnu upotrebu pojmova zabrinutosti i anksioznosti. Na taj način oni se mogu doživeti kao istovetni, iako su to dva sasvim različita psihološka stanja.
Iako se u poslednjih desetak godina i u našoj kulturi sve veća pažnja usmerava, pored telesnog, i na mentalno zdravlje i blagostanje pojedinca, mnogima još uvek nije u potpunosti jasno šta je psihoterapija i šta ona može da ponudi. U cilju razjašnjenja ovih nedoumica u daljem tekstu nudimo osnovne informacije o tome šta je psihoterapija.
