Kada u životu izgubimo nešto za nas jako važno, sasvim je prirodno da osetimo nešto slično depresivnosti, odnosno sasvim pripadajuću tugu. To osećanje može uključivati intezivno žaljenje, ali i niz drugih stvari – smanjen nivo životne energije, strahovito nedostajanje onoga što je izgubljeno, nemogućnost da zamislimo da se ikada više možemo osećati dobro, smanjenu sposobnost da mislimo, spavamo, jedemo, radimo. Može uključivati sveukupnu smanjenu funkcionalnost. Značajna razlika između depresivnosti i prirodne, pripadajuće tuge kao odgovor na gubitak, jeste sposobnost čoveka da prevaziđe bol i patnju i da se oporavi tokom vremena.
Katkad možemo naići na različita mišljenja u vezi sa tim koliko i zašto neki ljudi teže proživljavaju gubitke i doživljavaju intenzivniju tugu u sličnim okolnostima. U životu nikako ne možemo izbeći gubitke, sastavni su deo naših života, iako neki od nas nisu uvek potpuno svesni kada se ovako nešto dešava. Jednako, ono što nam se nekada čini kao jedan gubitak, nekada podrazumeva gubitak nekoliko stvari istovremeno.
Kada pominjemo ovaj pojam, ljudi najčešće imaju na umu smrtni ishod neke osobe koja nam je važna. Međutim, ne samo da postoje gubici koje ne uključuju važne ljude, već njih možemo gubiti na sasvim različite načine. Ostajemo bez njih nakon raskida veza i odnosa, uključujući i prijateljske odnose. Ostajemo bez njih na specifične načine i kada se menjaju ili razboljevaju, kada postanu zavisni od nečega, kada usled različitih okolnosti odu od nas. Gubimo decu kada izlaze iz jedne faze i ulaze u drugu. Takođe, kada gubimo važne ljude, obično istovremeno gubimo različite aspekte – ukoliko je neko ostao bez partnera, na ma koji način, izgubili smo saputnika, ljubavnika, prijatelja, drugog roditelja možda ili nekoga ko je delio svakodnevicu sa nama.
Gubitak kućnog ljubimca za neke ljude može biti jednako bolan kao gubitak osoba. Kod nekih ljudi izostaje razumevanje za ovakva iskustva i često potcenjuju intenzitet tuge kada se to nekome desi. Činjenica da neki to ne shvataju ozbilljno, izaziva, kod onog koji tuguje usled ovakvih okolnosti, još veću bol, a ponekada dodatno i doživljaj sramote.
Začajni gubici zbog kojih prolazimo kroz tugovanje neretko uključuju nematerijalne, ali duboke vrednosti. Snove, nadanja, identitet, mladost, veru, status ili smisao života. Gubitak stvari poput posla, nekakvih prilika, fizičkih mogućnosti, čak objekata, mogu biti praćeni navedenim stvarima. Na primer, gubitak posla može kod nekoga da uključuje gubitak karijere, identiteta, smisao života, snova. Kako god, sve pomenuto može pratiti i značajno otežati bol koju već osećamo i patnju kroz koju prolazimo.
Važno je pomenuti da izgubljene fizičke sposobnosti podrazumevaju oštećenje fizičkog tela ili razvijanje nekih hroničnih bolesti, ili nekada saznanje da smo neplodni. Za nekog, za koga je iskustvo roditeljstva vrednost i od izuzetnog značaja, ovakav uvid može biti strahovito bolan – gotovo kao da smo već izgubili dete – jer za nekoga biti žena ili muškarac u doživljaju upravo znači ovo. Slično pomenutom, gubitak trudnoće (ma na koji način) može takođe biti veliko traumatsko iskustvo.
U cilju prevazilaženja ovakvih iskustava i izlečenja, moramo proći kroz prirodni proces tugovanja kako bismo se oporavili. Tuga nije samo bolni i nesrećni ishod ili posledica gubitaka – ona je neophodan, esencijalni izvor oporavka od gubitaka. Tugovanje često može da uključuje izražavanje tuge i besa kao reakcije na gubitak. Takođe, proživljavanje sećanja iznova je takođe važan deo čitavog procesa.
Saznanje da tugovanje može da uključuje gubitak nematerijalnih stvari, kako i materijalnih, pomaže ljudima da prođu kroz proces tugovanja i da se oporave. Iz pomenutog razloga je važno biti svestan čitavog spektra gubitaka koji mogu biti uključeni kada su ljudi tužni ili depresivni.
Kada na prvi pogled ne postoji očigledan razlog zašto bi se ljudi osećali depresivno, jako je važno istražiti razoge koji ne moraju biti toliko očigledni, a koji bi mogli biti dovoljan razlog za ovakvu reakciju.
Ukoliko nismo svesni ovih manje jasnih i očiglednih potencijalnih razloga, možemo lako zaključiti da je neko depresivan bezrazložno, iako je samo u prirodnom procesu tugovanja. Osim toga, ukoliko smo nesvesni gubitaka, koji za nas jesu gubici, izostaće tuga, koja, neizražena i potisnuta, može potom dugoročno biti razlog nečije depresivnosti.
Izvor: GoodTherapy
Prevod i adaptacija: Jelena Jung